'E dolce d' 'o "Splendore"

Ianca e rrossa. ’Nu nievo ’nfaccia. / Ll’ uocchie azzurre... ’Na maraviglia!

(Uocchie, faccia, mantiello, mane, / ll’ adduràvano ’e vainiglia...)

’E DOLCE D’ ’O « SPLENDORE »

di Alfonso Mangione

Zia Cuncetta Carotenuto

ch’ era monaca d’ ’o « Splendore »

e ogne passo ca deva ’o deva

pe’ cunziglio d’ ’o cunfessore,

quanno ancora stévamo ’e casa

’ncopp’ ’o Corso, sotto Natale,

ce mannava, pe’ ’na cunversa,

’nu cartoccio ’e pasteriale.

Era ll’epoca d’ ’e zzampogne.

Verso ll’ urdemo d’ ’a nuvena,

’na matina... ndlì ndlì... ’a porta...

...e arrivava suor Filomena.

Ianca e rrossa. ’Nu nievo ’nfaccia.

Ll’ uocchie azzurre... ’Na maraviglia!

(Uocchie, faccia, mantiello, mane,

ll’ adduràvano ’e vainiglia...)

Io, tanno, ero guaglione ancora.

Ma a ’sta monaca... ll’ aspettavo!

E i’ p’ ’o primmo — quanno ’a vedevo —

nun ve dico comme restavo!

— Sia lodato Gesù e Maria...

— ’Stu cartoccio... — Mettite ccà... —

— Ve lo manda Madre Concetta... —

— ...A proposito: comme sta? —

A uttant’ anne, ’sta zia d’ ’a nosta,

steva bbona. Sempe cchiù bbona!

Sette spìrete... Comm’ ’e ggatte...

E, ogne vota, — Dio m’ ’o perdona —

io penzavo: Pe’ ccient’ ate anne

dalle vita, Cuore ’e Gesù!...

...Si no ll’ uocchie ’e Suor Filomena

— ’st’ uocchie azzurre — chi ’e vvede cchiù?