Me parevano ’e vvele scelle aperte |
MARE
di
Raffaele Chiurazzi
Addurava
’e friscura matutina,
’e
friscura salata, penetrante.
E l’acqua
me pareva na vetrina
chiena ’e
curalle, ’e perle, e de brillante.
Me
parevano ’e vvele scelle aperte
cusùte
cu l’argiento int’ ’a nu velo.
Comm’
’e svulazze ’e seta d’ ’e ccuperte,
’e
nnuvole sfilaveno p’ ’o cielo.
Partenno
d’ ’o Vesuvio che fumava,
l’arcobaleno,
disignato e chiaro,
’ncopp’
’o cceleste chiaro accarezzava
Pusilleco
a braccetto ’e Marechiaro.
Mare,
scenario ’e lusso, triste e bello.
Malincunia
che stona e che cunzola.
Mare,
te cunuscette guagliunciello
pe’
nu filone che facette a’ scola.
Mare, mare, decisamente mare!
RispondiElimina